17. новембар 2009.

Уторак...

...горки су уторки...
ал увек прођу онако како то по природном следу ствари тече... Није проблем у томе што је данас уторак, већ у томе што је сутра среда. А среда?! Какав радостан дан... :(
Не знам шта бих писао, а да има смисао. Није да сам смислио неку тему. Ово је један од оних текстова који иду у offtopic, јер им другде и нема места. А можда и има?
Размишљао сам пуно ових дана. Присећао се свега и свачега. Размишљао сам о људима, догађајима, неким крупним, историјским, али и неким ситним, само мени и уском кругу људи знаним... И колико год да размишљам, увек се некако вратим на тему уређења живота. И чему служе правила?
Правила су, кажу анархисти, ту да би се кршила. Бог је љубав, кажу хришћани, и он нам је дао слободу да бирамо како ћемо живети и да не стварамо вештачка правила која ће нас спречавати у овој хришћанској врлини живота. Па ипак...
Опет се враћамо на морал и на питања "шта ако"... Мора се казнити неко ко не поштује неке утврђене норме. Ради функционисања државе и државног уређења, уведени су закони и судови за кажњавање оних који их не поштују. Поред тога постоје и оне, свима мање-више добро познате, моралне норме. За непоштовање ових, по природи наметнутих закона, питање је како треба кажњавати. Наравно, неки општи државни закони су по обичају у складу са тим моралним начелима, како би се и такви прекршаји санкционисали. Међутим, непоштовање моралних закона обично утиче на друге људе, па тиме прављење неетичког акта може бити много горе по друштво него неко уобичајено кривично дело (нпр. злостављања, силовања, мучења, понижавања имају страшно, трауматично дејство на повређене, због чега се такве грешке тешко дају исправити; штета на материјалним добрима се углавном може надокнадити новцем).
Чему сва ова прича? Ни сам нисам сигуран, ваљда нисам знао шта да кажем сада, па сам мало кренуо о правилима. Идеално би било да не постоје никакви закони који спречавају људе у нечему, али да су људи на таквом нивоу интелигенције да не чине другима оно што не би желели да буде учињено њима (у обзир долазе здраве особе, које немају болесних претензија: мазохисти не би требало да муче друге људе само из разлога што они желе да буду мучени). Међутим, како је човек по својој природи грешан, лако упада у заблуде и скреће са правог пута. Још као мали, видевши лош пример нечега, а у датом тренутку учећи да опонаша друге, он ће прихватити тај пример и усвојити га као добар, па и пожељан у нормама понашања. Касније ће то и сам чинити, понекад и несвестан тога, нарочито ако недостане правилно васпитање. Још старији, са већ развијеним техникама учења и усвојеним моделима понашања, радиће нешто без размишљања о томе да ли је то у датом тренутку исправно. На овај начин долази до вређања или малтретирања других особа, до физичких окршаја па и оних са фаталним исходом. Зато је, како рече Доситеј, млада душа једнака још врућем воску - док је још млада, у њу можеш утиснути модел који ће она пратити целог живота; када се восак стврдне, већ постаје касно и тешко га је поново претапати и утискати нови модел (иако то није потпуно немогуће). Ето зашто је васпитање важно, али и зашто су важне оне основне моралне норме којима нас одмалена уче. Ето чему и Десет Божијих заповести. Ето чему нас учи Библија, уметничка књижевност, историја, социологија, филозофија. Бити човек, према свима и према себи самоме. Бити човек.

6 коментара:

  1. Можда је и на тебе утицала она моја белешка на фб, "Бићеш човек, сине мој":)
    Него, појма немам шта бих више коментарисла (све што мислим је речено у тој песми с којом се потпуно слажем), па ћу да прокоментаришем оно што мене тренутно највише мучи.
    Уторак. Уторак је некако себи својствен дан. И углавном је занимљив, није лош. Али ме много фрустрира то што је сутра среда. Не волим среду, па не волим. Имам осећај као да је среда "средина ничега".

    ОдговориИзбриши
  2. Чувам ту песму негде у подсвести још откад сам је први пут прочитао, али ми није свесно пала на памет... Једноставно више не знам ни ко сам ни где сам, осећам да сам упао у неку кризу идентитета, и то баш у најнеповољнијем могућем тренутку, када треба да се научи линеарна алгебра... :(
    Уторак уопште није толико лош, већ сам нешто коментарисао о томе због чега га ја лично "не миришем", а тренутно ми је среда баш оно што си ти сада рекла... Још кад узмемо у обзир да је баш среда рок за предавање домаћег из горе поменутог предмета (и то ова среда), све постаје јасно.
    Наравно, ово нема никакве везе са тобом, само је оно што мене тренутно мучи :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ha, kriza identiteta :D
    Uvek ona dodje u pogresno vreme!! Ali, drzi se!!! :D
    Moze to da se izleci - ja, npr, pisem u takvim situacijama...xD
    Pa, mozda cak i SAMO u takvim situacijama... :D

    P.S. Ja volim SVE dane u nedelji!!! :)))

    ОдговориИзбриши
  4. Ма, није то ништа страшно, само сам мало прсо с мозгом, не знам где терам, што би рекли ови моји... Наравно да се држим, радна енергија ми не опада, тако да се пробијам и заборављам на то ко сам и шта сам док радим (много добра ствар).
    Може и да се излечи, штавише писање је једно од најмоћнијих оружја против кризе идентитета јер се кроз писање освешћујемо :)

    Благо теби, имаш љубави за цео свет =)

    ОдговориИзбриши
  5. 'Ладно смо могли прикупити све постове које смо објавили о данима у недељи и објавити књигу:) Хехехе...

    Имам утисак да је претходни пост значајно утицао на овај.

    ОдговориИзбриши
  6. Имам утисак да си у праву... Кад дође до губитка једног таквог човека, почнеш да се преиспитујеш какав си ти био кроз живот...

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive