10. септембар 2009.

Гемајзловање распалог времена

Ево 'вако драге моје и драги моји (увек даме имају предност, осим кад их не поменем - тад су ми, некако логично, мужјаци на првоме месту),
Мало бих вам сада разглабао о времену последњег званичног распуста у свом (што ће рећи мом лично) животу. Ако вам је проблем да читате пола стране (надам се да нећу дуже) баљезгарија и других *арија, а ви прескочите то, јер испод има један помалено дужи поетски састав о кривњи. Ако вас и то смара, не кривите мене, сами сте овде дошли. Мада, ако бисте га прочитали, схватили бисте да треба да кривите само мене :)
Да се вратимо на тему. Да изгемајзлујемо ово распало време проведено у претходних пар и нешто више месеци па да идемо да ручкамо и играмо баскет.
Питате се зашто причам у многини? Зато што нас има више... Ту смо: Кристл Клир и Нетскај, један десктоп и један лаптоп рачунар, мој најбољи пријатељ из момачких дана (кревет) и моја баба пред којом ово не бих писао ни да сам још оволики сом као што сам сада... Да не заборавим и онога који куца, дакле мене.
У претходних пар и по месеци десило се нешто фантастично. А десило се и много тога неуобичајеног. Углавном ћу све оне обичне свакодневне ствари оставити по страни јер сам о њима већ све рекао... А и ако нисам, значи нису вредне помена.
Кренимо редом.
Пошто се не сећам којим је редом све ишло, не могу да кренем редом. Дакле, лупаћу како ми шта падне на памет.
Најбитније што ми се десило а да знам да је сигурно било на почетку распуста је да сам коначно завршио средњу и прешао у Параћин. Одселио се из Крагујевца. Нема више смарања са свих страна јер нема више ко да те смара, јел'те... Одселио се и не знам када ћу поново назад у посету. Друга битна ствар је да сам уписао факс... Ушао сам на РаФ без проблема јер су ме стипендирали, игром срећних околосклоности. О трећој битној ствари сам писао ономад (тј. данас ономад), а то је да сам уписао и физику. Тј. нисам још, али у понедељак идем да и то завршим.
Толико о школи. Нећу вам рећи да нисам програмирао ништа цело лето, да сам био у распалом стању као профукњача са штајге и да више не знам ни кол'ко су два и три. Али знато зам колико је 1403... Или 0203... Навикао сам на нови начин читања времена, читам га као четвороцифрени број. И сви су око мене на то навикли јер више не причам нормално.
-Не могу да идем да видим бебицу, не гледа ми се бебица...
-Да видимо малу бебу...
-Ма бежи бре бабо видиш да пишем за моје верне читаоце... Нисам заинтересован.
Да наставим где сам стао. Мада немам појма, наставићу насумично. Пар битних ствари за мене овог лета су и што сам обишао Мару пар пута (од тога је један од тих пар пута био први пут у животу), што сам кренуо да слушам ДнБ као манијак (некад сам га слушао мало мање), што се враћам репу (то ми се ђа, мада немам екипу)... Што сам се цело лето распадао, углавном трезан и од кока-коле (која узгред много више једе организам него вопс и вињак заједно) и што подригујем као стока сваких десет минута. Коме се није згадило нека чита даље, осталима више среће следећи пут.
Не свиђа ми се што сам 5 пута у току 5 недеља ишао до БГа и враћао се, све на по један дан (тј. више нешто као пола дана). Не свиђа ми се што је карта у Морави поскупела, али јбг, такав је живот.
Не свиђа ми се што жене око мене дрмају климакс-уређаји, неке и много пре времена... Ваљда ова ситуација. Овог лета била је актуелна СЕКА... Следећег се надам да ће бити актуелан Синдикат или бар Чорба, пошто не волим ове нове труле народњаке.
Сви су се продали, па сам се продао и ја. Купили су ме за две-три лажи... Навукао сам се, и то жешће... нМнт фор лајф :)
Десило се још доста тога... Било је пар добрих журеза, ниједна на Сењаку. Риба није било, осим класике која није вукла ничему па нисам ни гурао... Бацање сам мало запоставио, не знам због чега, овог лета сам почео да се бринем за своје здравље. Ментално.
Лето ми је обележио Фешн ти ви, Фешн селекшн, Јапанке (не папуче) и многи би рекли да сам постао педерчина... То је глупо, само нисам могао да нађем Спајс кад ми је требао. Нет ми је жасу, а немам више ни меморије.
Једно време сам се ложио на звезде (не популарне особе него небеска тела). Ложио сам се и да сам неки пилот. Онда сам престао да летим јер ме Цесна сморила а за нешто компликованије сам глуп и спор... Или само лењ.
И тако... Распаст полако пролази и опет ништа. Са проласком распаста распасмо се и ми. Нема оне дружине да делимо ужине...
Има и једна сељачка безобразна еротска верзија коју сам управо смислио... Наљутиће се цео женски род на мене, али шта сад... Нећу ни да кажем, записаћу негде.
То је то...
Нема оне с клитом да је лупкам китом... :P

5 коментара:

  1. Ја сам већ помислио да напишем RIP као коментар на онај "Повод за провод" који ме је жешће сморио, јер се увек појављивао као најновији пост.

    Е, да... Надам се да стварно тако не разговараш са својом бабом!

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала Богу још сам жив :)
    а.... Не, ово сам мало искарикирао да би вам било занимљивије. Волим да се иживљавам на тексту. Свакако, очигледно је да сам то помислио, чим сам ту написао. Ово за бебицу је, пак, истинито - нисам хтео да је видим. Иначе ме смарају мала деца у највећем броју случајева.

    ОдговориИзбриши
  3. Mене не смарају деца, већ они који се одушевљааавају, чак и кад је беба гадна.

    ОдговориИзбриши
  4. Ваљда је у томе ствар...
    Прво сам прочитао "гладна" па ми је нешто било чудно :) :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive