12. септембар 2009.

Тамо где Сунце излази...

...налази се земља која је по наведеном догађају и добила име... Сунце црвене боје на белој подлози...
Себе зову Нипон, Амери их зову Џпен а ми их зовемо Јапан.

Одавно сам фасциниран њима. Волим их више него већину народа према којима немам никакве предрасуде. Увек су ми били најсимпатичнији од свих азијата. Технолошки напредни, развијени на острвима Ватреног појаса Пацифика, после две атомске бомбе још увек духовно надмоћни. Упростили кинеско предуго писмо на свега 96 знакова подељених у две подједнаке групе, којима све могу да саопште. Фонетски систем тако сличан нашем, али наравно тотално неразумљив, некима и смешан. Наравно, у језику имају сва та збуњујућа правила, а ко добро не конта интонацију тешко се може снаћи у разговору.
Земља части, тачности и високих моралних норми. Земља самураја и нинџи. Земља богате културне традиције. Земља гејши. Земља цртаних филмова. Земља чуда. И лепих девојака. Тамо живе најлепше азијаткиње на свету :) Зашто кажем азијаткиње? Нисам политички некоректан. Кажем тако јер обично оне последње падају на памет данашњем савременом белом човеку када се у контекст ставе речи "лепа" и "жена". Не знам зашто... По мени су изузетне.
Пробао сам да учим језик. Нисам имао баш времена (одабрао сам време када треба да се спремају испити и да се завршава школа). Првих пар дана ми је добро ишло. Запамтио сам представљање. Пар израза за упознавање и изражавање пристојности... И то је било то. Kanji сам почео да учим, прво хирагану наравно, али сам убрзо заборавио на то када сам јапански (нормално) подредио неким другим стварима. Требало је да га учим преко распуста, сада бих већ знао неке основне ствари.
Онда су дошли Нинџа-ратници... Код њих снимани већ 21 годину, код нас све епизоде приказане за пар месеци. Сада их репризирају већ 3. или 4. пут. Са одушевљењем сам их пратио (само први пут). Макото Нагано ме је чак натерао и да почнем да вежбам (лол). Брзо сам напредовао, али чим се једном одвикнеш од вежбања, још ти брже падне форма. Другари из одељења су једно време били прилично запањени мојим "резултатима". Брзо је прошло, као и све... Нагана још увек волим (наравно, као личност, не као мушкарца... нисам од оних обожаватељки што се пале на њега, прим. аут.) и можда бих поново кренуо да вежбам кад бих имао друштво, али око мене нико ништа неће да ради. Велика штета. Изгледа да ми је КГ био здравија околина.
Онда... А да, јапанска музика. Шта друго рећи сем - страва. Наравно, мислим на традиционалну музику, поп-музику не пратим ни код нас толико... Друг ми је набацио један линк за албум Meiko Kaji. За неупућене, она је јапанска глумица и певачица. Ко хоће више упућивања, нека потражи на Google (написао сам како се пише). Изненадило ме је када сам прочитао када је рођена, а још више када сам видео како пева после толико година. Вероватно је Јапанци данас поштују отприлике онако као што наша стара гарда поштује Лепу Лукић, па још мало више. Једино што је Меико по мени увек била лепша од Лепе... Стилови у музици су им дивергентни.
Причао сам како ових дана пратим две ствари - ФТВ и бејзбол на Еуроспорт 2. На ФТВ је ове недеље била (по сто педесет и ко зна колико пута за тих недељу дана) јапанска мода, а овај викенд је посвећен искључиво томе. Морам признати да сам резултатима презадовољан, њихова достигнућа су невероватна. Не мислим на техничка достигнућа него на количину сласти (слаткоће или онога што вам говори да је девојка слатка... шта год то било) и сексепила које су унели у све то... Уз више кућа које фурају тотално различите стилове могло се свашта видети. Најгоре ми је, међутим, било кад је нека европеизирана модна кућа избацила на писту беле (буквално, као креч) девојке са црним устима и очима и огољеним ногама... Искрено речено не знам да ли сам се уплашио или згадио или можда оба... Као бал вампира. Тако је то кад Европу гурате где јој није место.
И тако је мени скоро цела протекла година прошла у знаку Јапана... Можда ће и следеће, ко би га знао. Мени је све то супер. Па да не кваримо неким другим причама које нису за овде.


3 коментара:

  1. Е, отприлике сам и ја тако опчињен Норвешком.
    Што се тиче Азијаткиња, нека од њих може да ми буде симпатична, али баш да су ми ОК, нису...

    ОдговориИзбриши
  2. Ма Јапанке су чудо :)
    Ове мало западније су већ друга прича... 0_о

    ОдговориИзбриши
  3. Ko bi rekao! I meni se dopadaju kosooke džirlike, ali me ipak više zadivljuje jedna lokalna devojka, između ostalog o tome sam i pisao http://ljubiteljidosade.blogspot.com/2009/09/dosla-je-lepa-ko-dan.html

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive