30. јун 2009.

У, већ сам заборавио...

Волим што ми никад није досадно... Такав сам тип човека.
Ево, сад сам решио да напишем нешто, смислио сасвим оригиналан и одговарајући наслов, и док сам се улоговао на blogger.com већ сам заборавио шта сам хтео да кажем. Пут до мог срца води преко вијуга које су тако заплетене и кроз њих протичу милиони информација у секунди, толико да ни сам не знам где ће ме довести следећи потез. Наравно, какве везе има пут до мог срца са овим што пишем, никада нећемо сазнати.
Е сад... Напољу је падала киша. Ја сам седео у глувој соби (не студијској, него мојој соби која је оглувела од тишине) и размишљао о животу, као што то увек бива. И, гледајући тако у избледеле тачке на монитору, закључио сам да треба да посетим офтамолога. Нешто ми фали, ваљда ово чудо много зрачи... Ма не, ово је само праћење тока мисли и овај пост на крају неће имати никаквог смисла.
Видео сам рибу... Има добру сису... Не то... Глуп сам и глупе су ми мисли, како је ова песма могла да ми падне на памет... Не могу да верујем...
Сморио сам се као крава у гаражи. Бетонираној са свих страна. Сивој. Видео сам сијалицу уличног светла које баца своју прегледну таму у мрак са друге стране улице. Бесмислица... Чујем гласове. Људи ходају и причају... Неки од њих су још увек деца, само незрели клинци отворених уста који не знају да их затворе... Ја нисам такав.
Волео сам да пишем. И сада волим. Увек ми је било необично и интересантно размишљати о могућностима за ново дело... Сада нисам мислио ни о чему, само сам сео да записујем оно што мислим... Ваљда је испало нешто.
Не желим да прочитам да нисам нормалан, да је ово глупо и да сам кретен... Али ће такви коментари ипак бити објављени. Само зато јер сам поштен као пикавац којег згазиш кад ти више не треба и лепо га угасиш као да играш твист... Истрошен и никакав...
Није ово смарање, ово је класична досада... Да је смарање, све би било некако... Смор... Не, ово је само класична, најобичнија, проста досада... Она најдосаднија... Али мени никада није досадно... Кога је брига...

3 коментара:

  1. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Хтео сам нешто да напишем... Овај... Да! Стани... Само мало. Да се сконцентришем. У, већ сам заборавио...

    Ништа од коментара. :(

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive