29. јун 2009.

Табу-тема?

Пре него што почнете (скоро обавезно): http://biserijadrana.blogspot.com/2009/06/blog-post_3595.html

Овај пост је помало чудан и није у мом стилу... А можда и јесте? Ако је неки цитат у личном облику, не односи се ни на кога (да се не схвати погрешно).
табу-тема?
Како би рекао Барт: "Из'едеш ми гаће"...
Друштво данашње, овакво какво је, не може да функционише без "жуте штампе". Наравно, она не мора да буде једини извор дебилних информација, за шта су најбољи пример бабе, тетке, комшинице итд. које све знају (Марчело је реповао о томе у песми De facto док је још био у андерграунд хип-хоп фазону). Наравно, масовни медији и устаљена олакшана комуникација дозвољава глупим и непотребним информацијама да се много лакше шире и да заокупљају пажњу много више људи. Људска потреба за информацијама је све већа и већа, али је несхватљиво колико непотребних информација човек може да сазна у само једном сату, притом тражећи нешто што нема никакве везе са свим тим стварима.
Управо сам приметио да сам на почетку претходног пасуса ставио инверзију, не знам због чега. Али пошто ја верујем у престабилирану хармонију иако сам православац (о том потом), нећу да је мењам :)
Стефан је писао нешто о томе на свом блогу (оставио сам линк до тог поста) и подстакао ме на размишљање о темама за разговор. Да ли код мене постоји табу-тема? Закључио сам да сам поприлично отворен за све типове сарадње (односно конверзације) и да се лако примам на све живо. Мислим да нисам јако подложан туђим утицајима, информације упијам као сунђер и прилагођавам се ситуацији прилично брзо. Међутим, приметио сам да ја заправо о многим стварима немам никакво мишљење и када се говори о томе, те ме неко нешто пита, ја немам појма шта бих рекао и онда на лицу места морам нешто да измислим, иако то можда и не мислим заиста. Када кажем да немам никакво мишљење, људи ме испитују даље јер им је једноставно чудно да неко нема мишљење о нечему толико важном, побогу...
Пало ми је нешто на памет:

Идемо даље...
Има тамо негде, помиње се да је љубав некако сувише интимна тема и да није баш за писање... Пролог - нисам знао како да јој кажем, дакле такође сам стидљив по природи... Епилог - остала је увијек иста :) Могу ја о томе много, ја сам често несређених осећања и писање ме у ствари вади из кризе. Хвала Богу, сад нисам у кризи.
Бог - често размишљам о томе. Понекад ми није јасно какав сам ја то православац... Хтео сам и раста да постанем, али ми се не исплати, много би ме болела глава. Чудне силе управљају нашим животима. Имам другарицу која Му тепа Бошко :) Ја не знам како да дефинишем своју веру. Већ сам поменуо ону престабилирану хармонију и стоичке ставове. Са њима се слажем - све што се десило морало је да се деси иначе би се десило другачије. По хришћанству нема судбине - у питању је само људска интеракција са светом око себе. Слажем се да нема судбине. Природне силе често утичу на нас, као и деловање околине. Нисам поборник хороскопа, тарота и других глупости на кратке стазе. Међутим, натални хороскоп (и само он - позиционирање планета на рођењу) (још увек глупост али ваљда је природа магнетских полова таква) може избацити понешто корисно. Друг ми је радио тако нешто и испало је прилично прецизно, са 3-4 изузетка на 10-ак страна а4 формата, што је, признаћете, фин резултат. Што се пророчанстава тиче, само у хришћанска верујем, другима се понекад осмехујем. Иначе сам јако грешан по природи и надам се да ћу у пет до дванаест ипак стићи да се покајем...
Финансије - ту сам стручњак :) О сексу да не говорим јер сам један од оптерећених само што то покушавам да прикријем и прилично ми добро иде (осим када се о томе говори, прим. аут.) Физички изглед је небулозна тема и често волим да је прескочим. Музика - ту сам чудотворац, осим кад је реч о новим трендовима које са задовољством одћутим...
Осећања - то се негде гађа са оном темом "љубав"... (ово је постало одговарање по листи, мада ми то није био почетни циљ, али ето) Знаш како, тешко је када дође ситуација, али једноставно се морамо изборити са тим. Због тога више волим отвореност, мада сам по природи прилично затворен тип (што се по писању можда и не би рекло, а можда и би... Као аутор не могу да закључим о својим текстовима). Страшан сам емотивац, мада примећујем да је то у овом друштву прилично погубна особина. Ипак се борим, ипак се надам... Кад смо код овога, не знам ко поставља билборде са натписом ЉУБАВ по Србији, да ли то наша влада хоће да прошири мало ону стару All we need is love у време кризе или то неко други ради са неком другом сврхом... У сваком случају интересантно је да су слова поприлично неразговетна, тако рећи хипнотична, и да се човек мора мало више напрегнути да би разумео шта је прочитао. Хипноза је чудо људи моји (о томе је већ било речи овде) и било би лепо кад би се мало више ствари повиновало овој врсти хипнозе јавног типа. Све похвале (боље њих него политичаре на билбордима)...
Ето тако, као што се да приметити, код мене баш и нема табуа... Прилично сам се објаснио тако да ко чита мој Платонијум а упућен је од стране Стефана, може да разуме :)


2 коментара:

  1. Што се тиче осећања као табу-теме, морам да се допуним, јер сматрам објашњење у посту на мом блогу недовољним. Не волим да исказујем своја осећања због тога што се бојим да ћу бити исмејан- најискреније. Свакако, знам и да нема вајде од тога. Не знам никога ко би ме у потпуности разумео, па зато и ћутим... У данашње време ја апсурно искрено говорити о осећањима, поготово ако се при томе користе мало поетичнији изрази од "Заљубљен сам у њу, је*еш ми матер!"...

    Изузетно леп одговор на мој пост. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Је*еш ми матер, у потпуности те разумем :)
    Морам рећи један прилично леп цитат који понекад и с подсмехом поменем а који је моја професорица српског (у ствари она коју смо звали професорка, а не она о којој сам писао (ако сам вас збунио, не покушавајте да одгонетнете)) рекла мали милион пута: Не можемо само седети и чекати да се нешто догоди, морамо бити активни учесници у животу или нешто томе слично. Поента је преузети ризик. Ја сам свој преузео и није ми ништа горе него што ми је било... Наравно, уколико се сусретнеш са таквим проблемом (многи ме не разумеју, па чак понекад и исмевају) мораш да схватиш да од њиховог мишљења ништа не зависи. Најважније од свега је да ти сматраш да је нешто потребно. Уколико мислиш да је то само губљење времена - онда и не треба да пишеш о томе.
    ПС: Не треба увек ићи у корак с временом, понекад треба бити и старомодан... Најбоље је кад си испред свог времена, а доказано је да се историја понавља. Вратиће се оно наше ;)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive