22. јун 2009.

Таштина празнине...

За читање није потребан разлог (шпица са радија Индекс)

Овај пост је неуобичајено кратак јер ту нема велике филозофије.
Водећи се овим мотоом, а и празнином која ме је наједном испунила јер је поново дошло време да не знам шта бих са собом, кренуо сам мало у обилазак својих омиљених места на мрежи. И тако, читајући један по један текст, осећао сам се све празније и празније... У ствари, моју унутарњу суштину почела је да испуњава туга, сета, не знам ни сам... Како ствари стоје, ситуација је све гора и гора и надам се да ће ускоро нешто кренути на боље да не би дошло до тоталног краха. Није до мене, већ људи који су ми драги.
Заправо, на оволико људске патње и чежње за бољим сутра одавно нисам наишао. Најчудније је од свега што смо њима окружени непрестано, али кренемо да их примећујемо само када на неки начин погађају нас или наше најближе... Да одмах нагласим да се мени није десило ништа нажао, али видим да људи с којима сам у контакту имају негативна искуства и то ме погађа.
Тако се моја празнина испунила оним осећањем вере и наде да ће све кренути ка светлијој страни и да ће поново све бити у реду. Уз искрене жеље упућене из дубине душе онима који се препознају у овом тексту (јесте, о вама је реч) поздравио бих вас остале и упутио вас да бар мало размислите о свему што вам се дешава... А за оне који пате - не брините, биће и светла на крају тунела. :)

4 коментара:

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive