11. јун 2009.

Крај још једне етапе?

Хмм, дакле...
(ово је најгори почетак који је могао да се напише)
Ко се сећа "старог" мене, или је прочитао Стижу ме сећања (1), зна да сам почео да водим електронски дневник негде у доба када сам кренуо у прву годину средње. Отада сам откуцао много реченица о разним темама, променио више адреса и ова са које тренутно читате је отприлике све што је преостало од свих тих некадашњих тема. Све што је однео заборав у виду престанка рада сервера или мог паузирања у блоговању вероватно није ни вредно помена. Међутим, ову страницу, коју сам кренуо да изграђујем пре годину и пет дана (први пост званично послат у петак, 06. јуна 2008. и можете га пронаћи под категоријом "почетак"), јако сам заволео и на њој сам оставио неке од својих најузвишенијих мисли о "проблемима" на које сам наилазио живећи овај досадан живот онлајн пајаца.
У току те протекле године било је више промена стила писања, као и изгледа странице, све до последње промене коју сам увео јуче. Све ове промене наговештавале су и промене у мом реалном животу и све оне су некако наилазиле спонтано и природно. Често су тематски пратиле моје емоционално стање, па је од нове године блог променио и име (иначе, првобитно име је било Приче из живота једног идиота, па после Један b-moll и понека модулација, да би од јануара 2009. био преименован у Један G-dur и понека мутација... :) (весело у 2009.)) јер сам решио да неке ствари оставим иза себе. И заиста, верујем да сам у томе успео, снагом воље и жељом да се нешто промени на боље...
Не желим да кажем да ћу овај блог сада затворити, како то можда наслов наговештава. Желим да кажем да је изглед странице поново промењен из једноставног разлога што је завршена још једна етапа у мом животу - средња школа. Иако са матурским испитима још није готово, опуштено смем да кажем да сам све завршио, а како ствари стоје, и упис на факс ми је завршен. Дакле, у следећим постовима читаћете мало другачије теме, више везане за живот слободног човека у малом граду (враћам се у Параћин, после толико времена) и неке слободне активности, надам се занимљиве. Уколико свакодневница буде досадна, нећу је ни описивати; једино ако ми неко обећа да ће стално проверавати адресу (а знам да нико неће), да бих имао коме и да пишем све ово...
Чисто ради подсећања, једна од најефектнијих (истински ефектних) тема на овом блогу, коју можете прегледати у архиви, била је платонијум, период у коме сам чисто и са дистанце истински заволео једну девојку. О даљем развоју догађаја можете сазнати једино читањем, нећу да препричавам ништа. Осим тога, интересантно је било читати и моју нижу и вишу филозофију, као и постове о пороцима и болестима. За оне који више воле уобичајене ствари, ту је и категорија свакодневница и њој сличне. Емотивцима је још препоручљива и категорија сећања, јер би се и сами могли присетити неких тренутака из својих живота.
Сваку од категорија са десне стране требало би пажљиво прегледати, јер све оне заједно чине овај дневник овако занимљивим. Ово горе су биле неке препоруке, тј. моја схватања тих категорија, а свако ствара своје мишљење на основу онога што му се свиђа или не свиђа. Читање архиве по категоријама је много једноставније него читање хронолошким редоследом, јер је тематски организовано, тако да - ко жели да сазна нешто више, нека изволи.
Ето тако... Друго ништа за сада.
У нади да ће овај дневник постати нешто посећенији :)

2 коментара:

  1. Ja oбећавам да ћу редовно посећивати блог! И ја сам поставио линк твог блога на својим "Бисерима".

    Настави са добрим текстовима! :)

    ОдговориИзбриши
  2. Ово је одговор на последњу реченицу трећег пасуса, зар не? :)
    Хвала за додавање на листу линкова, наставићу овако... Уколико ме мајка не убије у следећих пар сати

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive