10. јун 2009.

(скоро па) Опроштајно писмо

--целом четвртом см 2005-2009 Прве крагујевачке гимназије--
Драги моји,
Дођосмо готово до самог краја нашег овдашњег дружења. Почео сам ово писмо као одјаву неке ток-шоу емисије, али шта ћеш, реално тако стоје ствари. Званично се видимо још прве половине следеће недеље, и после тога - куд који... Нећу да кажем да пишем ово, а рука ми дрхти од туге и бола (иако сте то можда очекивали од мене, што из емоционалних, што из разлога духовитости), само ћу вам свима пожелети срећу у даљем раду.
Осврнимо се на оно што смо досада прошли. Из основне школе вас нисам знао, били смо мало далеко. Могли сте бити (и били сте) и јача генерација, међутим, ваљда је клима у школи и расуло које је владало у односима ученик - школа и ученик - професор, а које је неко од нас (нећу сада да именујем, сви знамо ко) започео одавно да уводи (још у другој години) довело нас је до оваквог завршетка. И после свега смем да станем иза вас и да кажем да сам поносан што сам био део ове екипе, иако се није баш све завршило онако како су то други очекивали. Мало је патетично али, Боже мој, никако не треба потцењивати могућности које сви ми још увек поседујемо. Оне су се само сакриле негде дубоко у нама, док су на површину испливали они исконски нагони за ленчарењем и урођена грешност од које се не може побећи (ко разуме, схватиће).
Не схватајте ме погрешно, има у мени и дозе разочарења јер неки нису то урадили баш онако како сам ја замишљао да ће урадити... Али, ако је њима то у реду, не видим разлог зашто мени не би било. Понекад сам се, признајем, стидео неких од нас (укључујући и себе), али све је то сасвим нормално у друштву какво смо ми, где не можемо избацити и спољне чиниоце који су утицали на нашу вредноћу и нашу моралну страну (које су јако уско повезане). Ипак, када све саберемо и одузмемо, нисмо онакви како је речено да ћемо бити, али, знајући вас, добро је да нисмо и много гори. Ово није оправдање, ово је само чињенично стање.
Шта рећи (а не заплакати?! xD) после свега што се издешавало? Сносим део одговорности за све вас што није испало другачије. Можете ви да причате шта хоћете, као и било ко други, али ја верујем да сам неке од вас могао да вратим на прави пут. Међутим, ти неки од вас нису имали воље, а ја нисам желео да се натежем... Ваљда је то због оне старе "паметнији попушта", ни сам не знам, али "тако се испоставило, што би рек'о Ајс".
Препознаће се свако на кога сам мислио уколико прочита ово писмо, јер је у човековој природи да генерализоване ствари схвати лично ако осећа да се макар и део свега написаног односи баш на њега. Због тога нисам користио лична имена.
Волео бих да се негде поново сретнемо, онако као у пивници, сви заједно, и да растуримо поново локал од песме и музике... То што смо и на матурској вечери били специјалци је чињенично стање које говори колико смо ми специфична група људи - са свима можемо, али нам је некако најдраже када смо сами своји на своме. У сваком погледу, били смо јако чудна екипа... Да не набрајам ништа, сви већ знате ко је сачињавао ту екипу. Имао сам негде документ (нешто као манифест) у коме сам, још у првој години, док смо се још увек упознавали, написао како је тада стајало стање. Отада се много тога променило, прошло је доста заједничких мука и патњи, пијанчења, радости, љубави, туговања итд. Неки су од нас зрелији и нормалнији, неки су детињастији и луђи, али смо у души сви још увек оно прво-см које је било дика школе и које су водили на победничку екскурзију због успеха :) (после тога је све пошло низбрдо, негде још у Сирогојну, када сам узео микрофон и почео да урлам Принцезу)...
Не бих више да вас давим, осећам да сам досадио. Ово писмо прочитаће максимум 4 особе, можда ће га једна и прокоментарисати... То је због јако велике посећености овог дневника, нарочито због тога што целокупно горе наведено четврто-см 2005-2009 мрзи да чита. (Част изузецима, надам се да их нисам увредио)... Још једно чињенично стање.
Факат ми је било лепо са вама, ко ће у БГ, видимо се тамо, ко неће - позовите ме на неко весеље, радо ћу вас посетити. Ја сам од октобра на РАФ-у, чисто да се зна.
Ваш једини путник намерник из Параћина, лудак који није имао шта да ради па је чак у Крагујевац дошао у средњу школу, чувен по својим болесним изјавама и невероватном поштењу, ваша народна банка и онај који је увек ту кад нешто затреба... Да не набрајам даље
Милан Томић, познатији као ТоМЦаа

10. јун 2009.

8 коментара:

  1. значи слично као и Стефанов блог...али ипак другачије...па лепо је и занимљиво :))

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала за коментар...
    А што се тиче оних испрозиваних у писму: стварно срамота! Не могу да опишем колико сам разочаран...
    Па побогу, свима сам послао мејл, и нико се није удостојио да га прочита... Почињем да жалим што сам вас оволико исхвалио :P

    ОдговориИзбриши
  3. Teks je do bola, stvarno.. Za trenutak si me naterao na tugu iako mi za sve ove dane rastanka nije bilo zao uopste...:( Nego narodna banko, neces se ti tako lako nas otarasiti, velika vecina ide u BG tako da...:) i dalje ces biti sve ono sto si naveo.. (mozda samo malo manje davalac novca ;D) Inace, mislim da se svako iz odeljenja moze pronaci u ovom tekstu osim tebe i delimicno Kristine i Natase... Zato je i pametno sto nisi stavio imena, savrseno su nepotrebna... :) Odlican post u svakom pogledu...

    ОдговориИзбриши
  4. Е мој Владо, и ти си матурирао српски, гуташ слова, пишеш 'ошишану' латиницу уместо наше дивне ћирилице и још имаш образа да ми кажеш да вас се нећу тако лако отарасити?! (LAWLZ)
    Па ја то знам, ништа се ти не брини :)

    Могу ти рећи да сам се изненадио успехом новог дизајна (број посета ми је нагло порастао xD), а што се тиче свих вас који идете у БГ - видећемо се ми још ;)

    ОдговориИзбриши
  5. Добар текст као и сваки други али као и после читања сваког другог питам се како те не мрзи да пишешовакве ствари....

    ОдговориИзбриши
  6. Малопре сам ти поменуо да је дневник нешто што човеку може много да значи после одређеног времена... То сам приметио читајући своје постове почев од јуна 2008. Задивљен сам својим интелектуалним развојем од тог тренутка до сада :)
    Не мрзи ме јер једноставно желим нешто да поделим са вама и мислим да је то одавно требало да схватите :)

    ОдговориИзбриши
  7. Ja nikad ne citam postu,a veceras sam je procitala jer me ne znam iz kog razloga mrzi da spavam. A mozda je i ostali ne citaju,tako da moguce da je to uzrok nedovoljnom komentarisanju... :))Pa,sta reci(a ne zaplakati :D) Salim se,ovo je tvoja recenica! :P S obzirom na to da je danas 19. jul,a ovo je postavljeno pre pa... mesec dana,nesto i ne mogu da komentarisem... Verovatno bi me tad i pogodilo,ali sad kad napolju ima 36 stepeni mogu samo da pitam da l' 'oce neko na bazene ili da izadjemo neko vece? :D
    Pozdrav za 4sm od Kristine mene Vasic! :D

    ОдговориИзбриши
  8. Увау :) /ваљда ти то тако пишеш/
    Остало је све то иза нас, ја више немам појма ни о чему се ради у овом писму :)
    Пошту никад немој да читаш, никад ти неће стићи ништа значајно (у животу) ;)
    И за крај - како се договорите, ја нисам у Крагујевцу, а не верујем да ће неко твоју поруку овде да види =)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive