04. јун 2009.

Стижу ме сећања... (1)

Ово посвећујем свима онима који се у њему препознају. А ако се нико не препозна, значи да ми је живот био испуњен празнином.
Шта све човек може да доживи за тако кратко време... За само четири дана живот може из корена да ти се промени... А камо ли за четири године. Верујем да неки мисле да знају на шта циљам. Ко ће га знати, можда су и у праву ако тако мисле.
Од првог дана био сам другачији. Свесно, намерно... И некако сам се осећао на висини, и некако сам се осећао чудно... После су ме мало спустили :). Разних је ту прича било... У некима сам био иноватор: нпр. увео сам папирно четовање на часовима као вид комуникације... Када је касније откривено да може лагано да се прича за време хемије, то је било велико олакшање :)
Са историјом се никада нисам слагао... Верујем да се тога сви сећају. Ипак, остала ми је, некако, у лепом сећању. Немам на шта да се пожалим, осим на то да сам незаслужено две године имао 5, посебно ону другу... Било ми је жао. И Бранку је било жао, зато ми је и дао 5... А можда му је и било свеједно, као и за све остало. Кога брига...
Колико сам се само провлачио на неким кључним местима... Али ко није?! Неки су се провлачили и на много више места него ја, па ето, сад су живи и здрави, нико их ништа не пита, боли их уво... А мени опет криво што сам се ја провукао. Грижа савести, шта ли је?
Сећам се када сам чврсто решио да нема даље онако и да треба да се сели... Ваљда је то била двојка из анализе на писменом, онда када сам мислио да сам све урадио и ништа није испало како треба... Тада ми је баш недостајало концентрације...
Сећам се и човечје рибице из Постојнске јаме. Слатка животињица. Сећам се и разних ситних превара које сам смишљао, а на крају ниједна није упалила... Било је то време пијаних пешака. Време суза исплаканих у писању најчудније и најглупље песме икада, излива емоција који је био мој први краћи роман тока мисли у стиху... После сам то радио и боље.
Сећам се сонета. Сећам се разочарења. Сећам се... Лазине песме: помињао је неке мачеве, прободено срце... Звучало је много боље него било која моја хип-хоп варијанта. Тада сам то покушао да себи објасним, али није било оправдања... Човек је био песник, ја сам био.. полурепер.
Сећам се аудија који сам припремао за њен рођендан. Како ли сам за тај рођендан сазнао, немам појма... Углавном, била је то она опроштајна песма. Боље речено микс исечака из разних песама свих врста музике... Нажалост само оних које су ми биле доступне, али невероватна ствар како човек са релативно малим извором звукова и још мање опреме може направити нешто у најмању руку интригантно... Смешно :). Не сећам се само Ацине реакције када је први пут чуо ту ствар... А можда је и био одушевљен. Сећам се да сам код њега на некој журци чуо свој ремикс песме Два галеба бела, који сам такође радио у то време. Био је труо, не знам због чега је пуштен у етар, али ми је било драго.
Сећам се свеске коју сам попуњавао. И блога који сам тада водио. Био је мало другачији од овога и био је хостован на Треслашиновом домену. Био је то WP блог и писао сам свашта у њему... Своје виђење целокупне друштвене ситуације, укључујући гашење БК телевизије и одласке на додатну наставу из информатике. Сећам се оне изреке "СМ је као пакао, само што из пакла можеш да изађеш"... Сећам се и тих првих додатних... И оне ствари на табли "Средња школа није обавезна"... Пера геније.
Не сећам се да ли сам тада певао... Не сећам се ни где сам све путовао. То се сећа неко други. Ја памтим да ми је било лепо...
У ствари, кад боље размислим, било је ту нешто... Хотел из кога сам понео собни инвентар за успомену... Не сећам се како се зове, ни где се налази. Ако се сетим дописаћу. Сећам се једног детаља: "Штета је занемарљива"... И онога: "Дођи овамо да те питам нешто, нешто ми није јасно овде"... Ко разуме, схватиће :).
Беше то укратко оно чега се сећам из те прве године боравка у Крагујевцу... Претпостављам да се сећам још пуно ствари, али су ми ове сада баш пале на памет... Не знам ни што ми је дошло да се присећам у ово време, али није ни битно.

2 коментара:

  1. ocekujem nastavak ovoga.. Tj. cega se secas iz ostalih godina... I nemoj da pricas da je BK zatvorena tokom prve godine skolovanja? Ne moguce da je vec proslo 4 godine jbt... Bili su mi skoro pa omiljena televizija... :) Inace interesanto, krajnje.. Bas sam u dahu procitao, sve pohvale... :)

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала... Баш сам га сад и ја у даху прочитао да бих могао да одговорим на твој коментар.
    БК телевизија добила је тридесетодневну забрану рада због "политичке подобности" 25. априла 2006. (верујем да је тада био ускршњи распуст). Убрзо после тога је потпуно угашена. Ако се сећаш, тада је РРА додељивала националне фреквенције, и БК је своју изгубила.
    Званично су престали са емитовањем и свог сателитског програма 9. марта 2007. (по Википедији)
    Иначе, сећам се тога јер сам тада страшно размишљао о мојој званично другој великој инспирацији за писање песама :) (Аца сигурно зна)
    Биће наставка, али после те прве године некако сам изгубио смисао за време, могуће је да ће бити све набацано :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive