14. јануар 2009.

Чудесна судбина ТоМЦее срећника (први део)


Па, срећни Вам празници. Стигла је и званично нова година, за оне који је чекају по јулијанском календару... Како каже она порука што сам је примио и разаслао, није, брате, мала ствар продужити календар, мада не верујем ни да је нешто посебно од значаја, али како се ми сви угледамо на Божић, а Божић пада 25. децембра, па нама (још увек) седмог јануара по новом календару, ипак онда има ту нечега... Ова нова година у коју смо данас ушли је проста, што значи да је краћа за цео један јулијански дан од претходне.
Толико о обавештајном делу; други део је честитка. Обећао сам овде да ће православну, лепу честитку од мене добити сви по списку; обећао па се покајао. Отприлике увек знам ко на мене помисли када су тако неки наши празници у питању, али сада сам решио да то истестирам. Што се тиче оних мојих најбољих уредника и редовних читалаца наших званично-сајтских чланака, нико ми честитку није послао; не замерам, вероватно су негде били на дочеку. Што се тиче остатка, они знају ко се са мном читао, а ко није, и на томе им честитам. Само сам овога пута хтео да честитку не пошаљем прво ја, него неко други (за разлику од оне од Бадњег дана). Дакле, свим поштоваоцима јулијанског календара честитао бих овом приликом Нову годину и надолазеће празнике и желим им да сви имају љубави, среће и пара у животу мало више од мене, јер кад би је имали као ја... Али то је трећи део :) И на крају, нека слога и даље буде наш градивни елемент (не деструктивни), па кад се сви сложимо рачунам да можемо да победимо коњицу ноћи.
А сада иде оно по чему сам наслов дао... Могу ти рећи, драги читаоче, да ових дана устајем око поднева... Чудно за мене? Па и није толико чудно, јер је мом организму потребно да се одмори после сваког бурног дана који оставим иза себе. Знаш како је, устанеш, једеш најлепши оброк на свету, одрадиш нека два-три сата, добијеш кинту за град, поједеш други, обично мање успешан оброк од оног првог, али свеједно успешан, истушираш се, средиш се, после три-четири сата крећеш у ноћне авантуре... И на крају дана, пре него дођеш кући уморан као пас, караш као луд... Да, да, читаоче, добро си прочит`о - караш као луд.
Откуд то, тако одједном, питаш се? Е, па да вам бата каже (није Бата): дошао ја у Параћин, сви ме дивно дочекали овде... Прво они из школе, али ме је изненадио један другар којега сам у граду видео, а с њим сам заједно ишао на ватерполо. Нисам га видео сто година... Шета неке две рибице по граду. Питам га шта је то, каже упао у неку џумлару прошле недеље, побио се са тројицом, поређао их на буљук и после тога рибе кренуле саме да прилазе... Каже има их пет-шест плус другарице које похвата успут; ако ми треба нешто да га позовем... То су ти брате оне зиљаве пице што се пале на мишићавост и, наравно, кару. И тако, чули се ми сутрадан, увече изашао са њим, отишли да нађемо те његове другарице, он ме упознаје, све оно, екстра, нема фрке, бла, бла, трућ, трућ (ово је чувени цитат) и за крај, ја повео једну, он другу и одосмо... У "Кариби", јефтиније је... И тамо пиће, пиће, пиће, игра, игра, игра, сепаре, оп`! И ето... Први пут, други пут... И тако даље, да не објашњавам сад. Први дан; други дан; трећи дан; ја устајем све у подне, ови моји мисле: легао касно, виси за компом, четује, гледа филмове, итд. А ја цепам... Може се рећи да су највећи део посла обавили трбушњаци, које сам доградио, док сам склекове малчице запоставио, али још увек су видљиви...
Шта ти је живот... Још додатни извори прихода - па то да вам не причам... Примам мито, стипендију, плату (на црно), дневницу; зеленашим, продајем дрогу, дилујем порниће, дерем по кућама... Добро, ово последње баш не радим. Па то је пун новчаник лове, а ни за шта... Што се матурског тиче, одавно сам га одрадио; научио сам све алгоритме са графовима... Једино ме Нет почео јебати ових дана, не знам због чега; ваљда ови провалили да им неко сиса информације, па решили да заглаве вентил. Ал` нема везе; већ сам ионако поскидао гомилу ствари која ми је била потребна... За приходе, наравно... Пошто је посао око затварања прошле године углавном завршен, као и извештаји за глупсоне из одсека за дуван, ко измисли ону глупост... Тако да ја сада имам пуно љубави у себи за све и све вас волим и грлим и поздрављам и желим вам срећне празнике!


Дакле, као што се да приметити из овога мој живот је у новој години постао невероватно богат и леп и све је фантастично. Све - осим једне ствари. Погађате шта? Е па није, него је скоро све записано у претходна два пасуса гомила неистина. Хоћеш шта је са мном збиља? Добићеш.
Ових дана заиста устајем око поднева. То је делом због тога што обично до поноћи завршавамо извештаје за дуванце, а после тога у мрклом мраку ја у својој соби радим оно што је радио и Авнан, само без снајке, у друштву једне добре другарице са петнаестипоинчног широког (тј. дугачког) екрана, из групе New Sensations. И онда, кад легнеш у два а будан си већ сто година и цео дан гледаш у екране, нормално да ћеш да спаваш до дванаест, посебно ако ти је у соби 28 степени и иза главе ти је ТА (скраћеница) пећ која (само ноћу) стоји укључена. Па ујутро не можеш да се разборавиш. Кад се једном разборавиш, очекује те доручак, који можда поједеш а можда и не, у зависности од тога колико си расположен да га спремиш и колико си јео претходне вечери, као и колико касниш на посао који обављаш (мада немаш утврђено радно време, што пре стигнеш - више ћеш да урадиш). Кад се одвучеш до посла (наравно, што бржим ходом, јер је напољу поледица, мећава, магла, снег или већ зависи од услова), тамо те чека једна фина гомилица папира које треба да пренесеш својим фантастичним брзим "програмерским" (мада ти за ово не треба вештина програмера) прстима у рачунар који је испред тебе. Папири могу бити у разним облицима, оно што је рачун или фактура уносиш као калкулацију, оно што су "цепке" тј. дневни извештаји - уносиш у КПО или, чешће, трговачку књигу. Што се извода разних (међу којима су неке право идиотске) банака тиче, њих уваљујеш оцу који седи преко пута тебе, јер он то зна (а ја наравно не знам, мада би било лепо да их једном уконтам, можда следеће године). Са врата се појављују разне врсте клијената, од којих због неких човек може да скрене пре времена (ако право време за то ипак постоји), па се зато суочавамо са разним проблемима несавесних трговаца, произвођача и пружаоца услуга који не знају како треба да воде посао, па нам пред свођење пореза за претходну годину доносе рачуне од маја месеца, или када тврде да немају више рачуна и скоро све си завршио, они ти донесу још њих двадесетак за просинац, и идеш све испочетка. Наравно, о дуванском извештају да не причам... Попис који се ради ИЗРИЧИТО на 31.12. они одраде после недељу дана, када им већ стигну нове залихе; после треба да се исправљају бројкице и одузима већ набављено да би се знало шта је тог дана било у залихама. Наравно, и то је боље од оних који уопште не донесу попис... Али то је само још једна политичка грешка нашег милог пријатеља, кога овом приликом поздрављам, а који се прихватио вођења извештаја а да не наплати, иако је то обавеза директора фирме. Од ове године, шестомесечни и годишњи извештај се наплаћују ;)
Када се вратиш кући, са пописима и лагер-листама о набавкама, онда све те податке убацујеш у специјалну базу коју је обезбедила, погађате, Агенција за дуван. Тај образац је, мора се признати, од дванаестог месеца 2008. знатно побољшан, али је малчице искомпликован, па сам за њега направио, поново, нови програм за унос. Овај програм за унос знатно је бољи од прошлогодишњег, тако да, осим при убацивању шифара у табели за залихе (за коју су се ови нешто уфурали, па негде повуче шифру, а негде мораш да прекуцаваш), имамо много краћи поступак него што је то било раније, хвала Богу на томе, и да није ових фејк пописа, све би се то завршило у року од два дана...
Дакле, радни дан траје од устајања до залегања и времена за одмор је јако мало. Све то због гомиле рокова и несавесних клијената... Шта да се ради? Ништа, само да се узимају све паре које ти нуде и да тераш даље. Матурски ћу да завршим у Крагујевцу, алгоритме ћу тамо да извежбам, лектиру нисам прочитао, чак ми и за "Мајстора" још увек недостаје педесетак страна... За вежбање немам више воље, одавно сам престао и вратио се на почетак. Нигде не излазим, никоме се не јављам. Од мојих сам се једино са Попом чуо, договорили се као да свирамо мало, али нема се времена... Једино сам хтео да напишем онај састав о Светом Сави, и написаћу га, па ћу после само да га укомпонујем са неком од оних тема.
И тако, ја вам желим свима пуно љубави, здравља и памети, па нека сви раде и задрже свој посао, јер стижу нам кризне године. Много кризније него икада, иако се чини да смо већ прошли Голготу и да нам коњица ноћи не може ништа. И захвалите Богу ако имате шта да радите, јер су дани све суморнији. И радите све што вам понуде, без обзира на износ (ако немате посла) - сваки посао је добродошао, а Ђаволу је лако беспосленог навести на грех. Велики поздрав од вашег духовног брата!

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive