06. јануар 2009.

Бадњи дан!

Бадњи дан је... Срећно нека је свима који ово читају, а и онима који не читају, јер ово је барем дан на који свако заслужује подједнаку срећу да са својим најмилијима у топлој атмосфери ужива у свим чарима једног породичног празника. Нажалост, немају сви такву срећу и ја бих желео да се на данашњи и сутрашњи радосни празник сетимо оних који су усамљени, тужни, који немају хране, одеће, топлог дома, који немају са киме и шта да поделе, који живе у беди, страху, болести, глади... Да се сви сетимо њих и да им, ако ништа друго, макар посветимо по једну молитву... Нека много наших гласова похрли ка Небу за оне које можда и не познајемо, али знамо да су сада негде тамо сами, гладни, на хладноћи и можда ће се њима баш сутра десити нешто лепо, можда ће Добри Бог услишити наше молитве...
А онда, сетимо се и онога што често нама недостаје, свих оних врлина од кад је света и века... Сетимо се поштења, несебичности, даровања, искрености, слоге, јединства, љубави... Сетимо се свега онога чега нам је иоле фалило у претходној години. Па нека га у овој години буде прегршти, нека се браћа поново уједине, нека сви станемо под један кров као што смо сви, Богу хвала, под истим небеским сводом, и нека се сви ујединимо у јединственом циљу - оживимо слогу како бисмо сложни пребродили све недаће које се пред нама налазе...
Тужно је што ово пишем ја, који већ два дана пролазим поред деце која просе и не удељујем ништа... Тешка, али тврда срца пролазим поред њих... Није ми свеједно. Знам да онај Неко то посматра од горе... И знам да ће ме то све стићи једног дана; и не верујем да ћу се успети покајати довољно... Али ето. Не знам ни сам...
Размислимо мало о овоме. Можда нам буде боље у будућности.

3 коментара:

  1. E ovo je VEOMA (ne derem se :) ...) dobar post... Veruj mi da sledeci put kad prodjem pored prosjaka dacu mu nesto... Koliko toliko, ali ovaj post je probudio tu zelju u meni... Najozbiljnije pisem...

    ОдговориИзбриши
  2. Не знам да ли да ти верујем, као што ти верујем и на све друге речи. Па ја не могу ни себи да верујем јер сам толико пута себе обмануо што се тога тиче... Јако ми је жао због тога, али некако ми се никад не вади новчаник из џепа и све то... Ваљда би било боље да се прикључимо некој хуманитарној акцији. Дај да урадимо нешто како ваља. Ево, ја сам за ону обнову Хиландара (на Фејсу), али тренутно нисам при парама, па ћу кад будем зарадио прву плату (ону незваничну) да дам прилог... Питај Марића за рачун, он ме је позвао у групу.

    ОдговориИзбриши
  3. И да, молитва им је, с моје стране, посвећена за ручком. Питали су ме зашто ћутим и зашто сам нерасположен, али само ја то знам (бар мислим).

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive