12. новембар 2008.

Мора пишем нешто... (тј. Морам да напишем нешто)

Наслов вам каже да сам осетио невероватну потребу да напишем нешто на месту својих уметничких излива, знате већ. Једини проблем је што тренутно не могу да се сетим ничега паметног што би на овом месту могло да стоји, осим евентуално да кажем шта ми се дешава у последње време (што не значи да је то нешто паметно).
Да пређемо на моју уметност. Дакле, моја уметност (моји изливи емоција) потицала је из невероватне жеље... Какве жеље? Размишљајући о томе схватио сам... Не, није то она жеља на коју сте одмах прво помислили (као, сублимирана фрустрација итд.)... Дакле, није сексуална жеља. Није ни жеља да ме неко воли... Није ни то, верујте ми... То је жеља да неко буде моје заморче... Рекли бисте, после овога, да сам ја власник једног болесног, посесивног, перверзног и не знам ти ни ја више каквог све ума. Међутим, погрешно бисте мислили. Тај ум је само болесно посесиван ;)
Моја способност да потиснем све своје емоције (осим туге и подсмеха) довела је до тога да нико не примећује моју жељу да поседујем нешто (некога) као нешто своје (некога свог)... Најбоље објашњење за моју посесивност било би када бих рекао да сам одувек желео да хипнотишем неку особу (једну или више одређених особа) те да их поседујем кроз то хипнотичко стање, односно да се они покоравају свим мојим сугестијама. Невезано за ово, рекао бих вам да сам одгледао један страшно занимљив клип о томе шта све можете урадити жени под хипнозом (клип је на RedTube-у, немојте ме погрешно схватити) и страшно ме је одушевио, али ме и натерао да размишљам... Мислим, то су страшне ствари и не знам да ли је у ствари све глума, али ми делује страшно моћно и стварно... Опет, немојте ме погрешно схватити, не бих се ја иживљавао на голим женама итд, мада мој Алан Шор део организма то свакако понекад пожели...
После свега овога имам разлога да верујем да сам ја целог свог живота злостављан а да тога нисам ни свестан (био, нити ћу бити). Зашто? Погледајте моја леђа и имаћете и ви разлога да верујете у то (мада је то фантастично прикривено). Носим некакав знак... Почињем чак да се плашим да сам ја изабрани, само не знам за шта... Надам се само да се моје најгоре слутње неће остварити...
Нису ме злостављали чланови породице. Сувише су добри да би то било истина. Нису ме злостављали ни пријатељи. Злостављали су ме они који управљају светом. Велике корпорације које утичу на мале мозгове људи и подвргавају их хипнози, као што ја то желим да урадим некоме... Само што то они раде неприметно, а ми неприметно вољно подлежемо њиховим сугестијама...
Толико о ширењу науке, уметности и порнографије.

Blog Archive