05. децембар 2008.

Мисао (Ако икада будемо разговарали дуже од 5 минута)

Време је већ једном... Признајем. Волим те. Није фраза. Волим те као што јесењи ветар воли да опало лишће врти у круг, а оно се не може одупрети. Волим те као што је Петрарка волео Лауру, као што је Прешерен волео Јулу, Матија Веру, Дучић Јованку, и Миљковић Љиљану. Волим те као што ти волиш да ме мучиш својим смисленим бесмислицама и да ме збуњујеш и да не знам шта бих рекао, шта бих урадио. Волим да те слушам са двадесетак метара, да те посматрам крајичком ока. Осећам се као да си моја, а опет ти не смем прићи. Када кажеш да ти је хладно, глупаво се убеђујем са тобом, а волео бих да те загрлим и загрејем својом душом. Када ниси расположена, пронађем речи утехе, али их често и не стигнем изговорити. Одједном те имам и тек - одједном нестанеш. Опет си хиљаде миља далеко, иако нас раздваја само 3-4 корака иструлелог паркета који заједно газимо толико дуго да га више и не примећујемо. Волим те тако да ми пресечеш сан, а једном када се пробудим не могу да заспим, мислећи о речима које треба да изговорим следећег пута када те будем видео. Ствараш ми подочњаке, а ипак те волим :). Волим те толико да свакога пута када те видим, ствараш нову песму у мојој глави. Живим за тренутак, и када дође, у једном моменту чини се да траје вечно; па опет - прође као вештом руком забављача истргнут стољњак са стола, после кога предмети остају на столу, али је сто огољен. Само што у том тренутку забављач није нимало забаван јер се игра мојом срећом. Волим те, али да бих ти ово све саопштио потребно је више од четрдесетак секунди које проведемо заједно сами у току 3-4 дана. Волим те толико, да ми већ досађујеш, али ја сам упоран и ја ћу те волети колико год да ми досадна била твоја тренутна осећања. Ово никако није педагошки потез, али ја те ипак волим, и нећу ти дати да ми се опет измигољиш првом приликом. Хоћу да те гледам у очи, да слушам твој глас и да ме више ништа не спречава у ономе што живим. А живим јер те волим.

3 коментара:

  1. Moram ti priznati da mi se ova tvoja platonika zaista sviđa. Istina je da u skorije vreme pokušavam biti tvrd kao stena kada su u pitanju ljubavne jadikovke. Ipak volim da pročitam ovakve stvari, privlače mi pažnju.

    ОдговориИзбриши
  2. Ех, каква је то била љубав... Сећаћу се до краја живота, сигуран сам у то.

    ОдговориИзбриши
  3. Siguran sam da oćeš. Svako od nas ima razloga da pamti.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive