09. октобар 2008.

Сликови, стихови, речи...

У почетку беше реч... И реч беше у Бога... А реч је савршенство... Оно што је свима једино потребно... Реч може бити храна, вода, ослонац, мотивација... Реч може представљати све што постоји... Јер, све што постоји има своју реч...
Песма се не измишља... Она је само комбинација речи коју неко треба да пронађе... И - ето ти дела. Као што су и радио-таласи постојали и пре него што их је неко открио... Тако и песма већ постоји, само је потребно да је неко открије... Оне који имају ту вештину откривања праве комбинације обично називамо песницима...
Много је речи. Много је сликова. Много комбинација. Много песама. Много песника... Понекад се човек запита шта би без песме... Има много мисли изречених у разна времена, нарочито у тешка времена, које се управо односе на важност песме у животима људи...
У мом животу песма заузима важно место... Има за то више разлога... Знамо сви да сам романтик. Знамо и да волим да пишем... Знамо и да волим да чујем праве речи... Речи које погоде човека у сред центра, штоно је лупио неко... Волим и да упутим праве речи. Упутити праве речи је често теже него написати целу једну песму. Али, у томе се састоји вештина говора. Нажалост, не могу рећи да сам ту вештину савладао... Има о томе више примера, али не бих сада да их набрајам...
Неке песме ће заувек остати у срцу онога ко их први пут чује... Такве су песме погодиле суштину свог постојања и за такве песме вреди живети. Ако се препознаш у песми, значи да је песник пронашао праву ствар... То је важно јер само такве песме могу доживети своје право тумачење. А свако тумачење онога ко се препознао у песми је управо оно право и оно ће песника довести до правих висина...
Не знам зашто сам ово испричао, али ко зна... Можда неком и затреба...

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive