24. септембар 2008.

Платонска је т'га преголема... други дио

Обраћам се теби, моја јединствена... Знаш, понекад ми се чини да те толико волим да би сам разговор о томе са тобом довео до смака мог света... А и звучао би некако глупаво и незрело... Нећу да кажем дегенерично, јер ретко шта звучи заиста дегенерично, али не би било онако како је забележено негде у малим сивим ћелијама мог комплексног ума, ума кроз који води мноштво степеница и од сваких по једна врата, иза којих не знам ни сам (и вероватно за многа никада нећу ни сазнати) шта се крије...
Ти си јединствена само по једној одлици - ја баш тебе и једино тебе волим овако... Зато те и називам моја јединствена... Можда има још некога на свету за кога си јединствена (на крају, сваки човек је јединствен по генетичком коду итд.), али ти си једноставно - јединствена... Опет долази онај мој филозофски моменат... Не желим (или не могу) да објасним шта сам овиме хтео да кажем... Можда када бих објаснио, то би изгубило сваки смисао и не би више ни било лепо (можда неком ни сада није лепо)...
Јединствена си јер се једино ти појављујеш у мојим сновима онако чисто, јасно и дуготрајно да могу да те ухватим и схватим... Ти си та која те снове чини рационалном целином, иако су комплетно ирационални... Ти си та која ми је пронашла средства да одем на екскурзију иако је већ касно... Ти си та која је била са мном од почетка до краја... И ти си та која је, вероватно разочарана ониме да ја тамо ипак нећу отићи, нестала из тог сна... И тај сан се распао... И више није имао никакав смисао...
Ти си тај кључ, тај страшни мотив који вуче ка себи и истовремено гура од себе... Тај страшни мотив који ме тера да идем даље, да прођем кроз све, јер све је моје прожето тобом, макар и оним делом тебе који је икада помислио на нешто што сам урадио...
Зато се обраћам теби: Хвала ти! Хвала ти што моје дане и поред тога што се ништа не дешава испуњаваш нечим, што нису празни и промашени као дани уметника који за то време није ништа написао, насликао, искомпоновао, извајао, саградио... Хвала ти што заувек остајеш тако близу, а тако далеко и тераш ме да свакодневно пролазим кроз то и да сваког дана то радим на неки другачији начин... Хвала ти, јер, ваљда си ти моја уметност...
И обраћам се теби: Немој! Немој да питаш да ли те волим... Никада ти то нећу рећи тек онако... Својим ћу делима и овим дневником приказати шта је то што су чиниоци моје платонике према теби... И само онога тренутка кад схватим да је све то што сам радио имало некаквога смисла, моћићу пред собом да кажем: Ја сам живео...
И обраћам се теби: Немој! Немој никада престати да ме инспиришеш. Немој никада престати да будеш тај страшни мотив, тај кључ за сва скривена врата мог ума... Немој, јер ни сама онда никада нећеш сазнати шта је оно што осећам према теби... Шта је оно што ме чини срећним када си ти срећна, и тужним када ти тугујеш, и узнемиреним када је теби тешко... И само тако ћу моћи на крају да ти кажем, па макар и пред свима: Ја сам живео због тебе!

9 коментара:

  1. Не, немој ми прићи, хоћу из далека да волим и желим твоја ока два.
    Јер срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај да...
    у суштини ти се пост своди на ово...

    ОдговориИзбриши
  2. Па није баш да се своди, дефинитивно је малчице опширнији... Да није Десанке, не би се свео нинашта :)

    ОдговориИзбриши
  3. E to je ono što mi se dopada - motiv drage koja nadahnjuje, popud djeva iz viteškog doba. Slažem se s tobom u tom pogledu.

    ОдговориИзбриши
  4. Стварно сам мислио да ћу моћи тако још дуго... Али нисам опстао. Издао сам своју платонску љубав. Немојте то себи дозволити, на крају ништа неће остати... Мање-више

    ОдговориИзбриши
  5. Cure dolaze i odlaze...Prave su one koje ti biraš. Nisi ti izdao Tomice svoju platonsku ljubav. Ne može se voleti na silu, zar ne?

    ОдговориИзбриши
  6. Лепо речено :) И врло истинито...

    ОдговориИзбриши
  7. Hvala na razmevanju. Vidiš da neko ipak ima i malo razumevanja u tvoju ljubav. Voleti nije greh.

    ОдговориИзбриши
  8. Jaooo, ima i nastavak! Prelepo, nema veze što su se i osećanja promenila, sve se menja, ali ostale su ti te stranice dnevnika, priče, snovi, sve...

    ОдговориИзбриши
  9. Још увек понекад помислим на све ово и размишљам како да протумачим себи шта се десило.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive