19. септембар 2008.

Љубиша ливац (није наивна тема)

Интересантна ствар, колико човек може да сазна о свету око себе ходајући улицом и ослушкујући гласове пролазника крај којих случајно (или баш напротив - намерно) пролази. Ово је прича о једној озбиљној теми, гледана из мало другачије перспективе, али се своди углавном на све оно што већ о томе одувек знамо... Или нас, барем, одувек покушавају научити, док ми од тога сазнања бежимо...
Вечерас, ишао ја да испратим кума до станице... Он оде за Ердеч, ја кренуо својој кући... Хтедох прво преко Мале Ваге, али рекох, хајде овамо, поред школе, као ближе ми, а и мрзи ме да се ломатам тамо по оном мрачном путу... Дакле, није случајно што сам се баш тамо и тада нашао... Био је то знак за нову тему у овом дневнику...
Ходам тако и размишљам како се на Тргу окупљају нешто старији, вршњаци, али, богме, и нешто млађи клинци... Ти млађи су још и најгори... Сви се окупљају тамо из 3-4 разлога. Рецимо да је то нпр. место састанка пре колективног одласка негде... Ту се неки само скупљају, а неки и остају. Углавном обе групе долазе са неком количином алкохола... И онда је помало језиво пролазити сам мрачним улицама којима ходају маскирани разбојници (Жикина династија, Жика хоће да се жени, стриптизета Виолета итд.). Тј. не баш разбојници. Не баш ни маскирани... Чисто будале које се напију и праве хаос из чисте забаве.
Ходам тако и тек што сам скренуо у ону улицу десно, тј. која води директно на улаз Гимназије, кад ми пажњу скрену два старија човека... Један чека другог да ухвате корак и прича... Делић разговора који ми је "упао у уши" гласио је отприлике овако (овај што чека говори): "...не знам кроз његову призму како то изгледа, али кроз моју призму Љубиша налива малолетну децу алкохолом..." итд. Паде ми, аутоматски, на памет чувени Љубиша ливац, наравно не због тога што је Љубиша, него што он налива... :) Вероватно је то само још један власник неке од многобројних пивница, кафана или оних места која не волим а подсећају на дискотеке... А можда је то само онај тип што држи дисконт пића Последња шанса у близини Гимназије... То није толико ни важно... Важно је оно што он ради: налива малолетнике алкохолом... Па добро, мислим се, немогуће да их ОН ЛИЧНО налива. Он је само ту да прода алкохол, а клинци се после сами наливају... Е, па у томе је проблем о коме говорим... И могу вам рећи да је призма кроз коју гледа овај човек слична призми кроз коју ја гледам... Само, ја сам опет (додуше више не, али и даље сам тек прекорачио границу) један од тих малолетних клинаца који конзумирају алкохол... Па добро, шта сад? Све је у границама нормале (од прошле године, када сам схватио катастрофалну грешку...) и трудим се да нема проблема са тим... Па у чему је онда проблем?
Већина клинаца се такмичи у томе ко ће више и чега да попије, те, могло би се рећи, у бахатом понашању кад попију... Добро, не баш да се такмиче, али разумете шта хоћу да кажем... Некако се чини да алкохол постаје водећи проблем са клинцима... И јесте, ако мене питате... Прича се о некој дроги, али није то узело баш толико маха... Алкохол клинци пробају од малена (барем клинци хришћани пију славско вино још као мали), те се касније навикавају... Обично креће од пива, па на жестине разних врста. Углавном, тај се алкохол проширио и по школама, више није реткост да неко пијан дође на час... Професор готово да ништа и не може и не сме да уради, ко зна какав је тај неко кад се напије...
Да се вратим на ослушкивање... Прођем поред Балкана и негде код Контраста уочим неке нешто млађе ликове (годину-две) и начујем и њихов разговор... Један од њих поменуо је како су сада рације много чешће него раније. Заиста се надам да је тако, јер, прегледајући ситуације по клубовима Крагујевца које су се издешавале у последње време, уочићемо гомилу туча (од којих су 3/4 изазване непажњом оног који је нападнут)... Живи пример је мој друг из одељења коме је сломљена рука када је пао испред Џобса прошле године кад су га песничиле и шутирале неке будале са Аеродрома... Било је и оних који су много горе прошли, било је пробадања ножем (тога, нажалост, опет има свуда... ето пре неки дан у оној школи, али то је друга прича) и свега и свачега, да не набрајам. Углавном постоје те организоване групе лудака који оду, попију нешто (или не попију, њима је свеједно) и онда крену да се кошкају са свима тражећи жртву за набадање... Глупи комплекс, али њима не вреди причати... Што рече неки лик (за неке друге ствари, додуше), ја бих њих на друштвено-корисни рад, нека копају канале, постављају цевоводе или шта год...
Тиха ме језа ухвати кад се задеси тако да се сам враћам кући и негде из даљине (у тренутку кад је тишина најтиша) зачује се грохотни смех праћен вриском пијаних бахатих тинејџерки које нису свесне онога што раде (а понека је и свесна, али то је тако...). Ааааах, ха ха ха ха, бла бла, хахахаха итд. Ужас, као у оним хорорима... Интересанта ствар је да сада девојке више пију од момака (бар је такав глобални утисак)... Има ту и контрапримера, који ће бити за крај. Иначе те исте девојке понекад сретну групу момака са друге стране улице које познају и онда се довикују и смеју сви заједно (уместо да, наравно, приђу једни другима), те буде цело насеље... Тога нема код мене овде, крај ми је миран, али у главној у Параћину свакако сам се летос наслушао тога...
Ето баш малопре, када сам стигао скроз до куће, испред суседног дворишта скупила се гомила клинаца млађих од мене 4-5 година и крећу у тај озлоглашени ноћни живот... Ко зна шта ће се све ноћас издешавати... А ми смо ту да то прибележимо...
И за крај пример о коме сам говорио - како алкохол може да вам упропасти једину шансу да исправите нешто што вам толико значи... Боб је волео Алис, Карл је Бобов најбољи пријатељ... Боб и Алис су раскинули дугу везу јер... није ни важно због чега... Алис је сада са Деном, а Боб и Карл после пар дана решавају да се убију од алкохола... Пију, и пију, и пију и пију... Онда пешака пређу 5-6 километара до Алисине куће... У два ујутро је буде... Карл не може да издржи и пијаним акцентом и гласом који подсећа на мјаук мачке коју је неко шутнуо говори Алис да је Боб воли... Боб стоји са стране и посматра ситуацију док му се лице изобличује и очи преврћу... Онда он разговара са Алис, после свега каже јој да она њега мрзи иако и сам зна да то није истина... Када се све заврши, наравно нема никаквог ефекта на Алис која закључује да је Боб незрео и недорастао ситуацији, Боб и Карл крећу назад кући... Успут иду загрљени, певају и где-где легну на сред пута... И тако лежећи настављају да певају.... Када Боб стигне кући, ушавши у своју собу скида се иако је напољу 3 степена и дрхтећи седа на кревет и плаче и јеца читав сат... Схвативши шта је урадио, живот му се променио и Боб остаде сам, понижен и одвратан самом себи... Ето како алкохол може упропастити човека на психичком плану...
Не бих сада да говорим о вожњама у пијаном стању и другим злоупотребама алкохола... Ово је само још једна филозофска студија која закључује да алкохол може да буде сладак на почетку и одвратно горак на крају... Знају они што често пеглају од њега... Дакле, децо, чувајте се алкохола!

3 коментара:

  1. Да сам само мало мање упао у ове воде, можда бих сад и размислио да престанем да пијем... У сваком случају, ја сам алкохол доста смањио после Пакушевог рођендана (могу да ти објасним усмено шта се све ту десило) тако да сада пијем у границама нормале... Иначе, добар ти је овај пример на крају... Мислим да сам га већ негде чуо..

    ОдговориИзбриши
  2. Sjajan i zreo tekst za tvoj uzrast tj. vreme kada si ga pisao. Drago mi je da ima mladosti kao sto si ti za primer ostalima jer svakako to jesi. Pozdrav

    P.S Ne mogu mnogo da citam jer mi se oci zamaraju mada bih rado procitao sve tvoje tekstove.

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала и добро дошли! Ја сам се отад изменио више пута, на горе, па на боље, сад сам на некој златној средини, али и даље не волим то напијање без икаквог реда и смисла, нарочито не код млађих категорија. Сад, студентски живот донео је и мени неколико врло пијаних ноћи, од којих је једна била и нешто мало крвава (ништа озбиљно, Богу хвала), али и тај период је превазиђен, сад сам под контролом.

    Хвала Вам још једном и не морате се замарати, има много квалитетнијих блогова од мог :) И баш ми је интересантно како је неко наишао на текст од пре четири године, тек тако. Поздрав!

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive