17. септембар 2008.

Платонска је т'га преголема... први дио

Ово је посвећено теби, моја вечита инспирацијо... Теби, која си ми заискрила у мислима још првог дана када сам те видео... Теби, која се осећаш у свим мојим речима, која си присутна у свим мојим делима... Теби, која си стално оно што ми фали, а опет си увек ту... Теби, због које живот није исти... Теби, која си процес мог уметничког стварања... Теби, без које би моја креативност била шупља а мој дневник празан... Теби, чији остаци кад одеш никада неће иструнути, већ ће остати као вечити траг за нечим што је сјало свакога дана... Теби, која растерујеш моје облаке и која ми осветљаваш пут кроз мрачне тунеле животног чудовишта и чудовишног живота... Само и једино теби посвећена је ова и све следеће мисли, јер ти си моја вечита тема.
И када ме једном буду питали: "Зашто си онако писао, зашто си онако туговао, зашто си онако проживљавао живот, празан и суморан?", сигуран сам да ћу знати шта ћу рећи: "Мој живот никада није био празан... Он је био суморан само на тренутке... Ја никада нисам туговао, само сам јако желео и концентрисао се на оно што желим... Мој живот је био испуњен најлепшим тренуцима једне љубави... Можда чудне, можда смешне, али ипак љубави која је међу највећим љубавима овога света... А писао сам онако не без разлога, него да бих ту љубав испољио... Јер, чему сва та љубав, сва та умовања, медитирања, слутње, жеље, ћутања, ако нико о томе не би ништа знао?"... И не знам да ли бих био у праву, али знам једно - не бих издао себе... Ни своју тугу, ни свој живот, ни своје жеље... Не бих издао своју љубав...
И да ли уопште постоји неко јаче осећање од сталног ишчекивања? Нешто што више тера на разне бесмислице, нешто што јаче покреће оно што је у човеку? Није ли та, платонска љубав, најјача љубав на свету? Ко није волео платонски, није осетио све чари једине ствари због које заиста вреди живети... Јер, оно што је на дохват руке никада није апсолутно савршено... Савршенство долази из оне "тајне везе" која је невидљива... Оне танке нити која чини двоје људи повезаним а да ни они сами тога можда нису свесни... И да, наравно, то и не морају да желе... И да ли је уопште платонска љубав љубав према особи, или је то само тежња свевишњем идеалу? Ономе што не видимо, оној "вишој сили", за коју знамо да постоји али је не можемо доказати? Није то тако једноставно... Али је, засигурно, нешто најузвишеније и никако се не може прекинути... Јер, нематеријалне ствари нису ломљиве као оне материјалне... А оно што је скривено најтеже се проналази и оно што је недостижно највише се воли...

11 коментара:

  1. Па ето... Решио мало да се уозбиљим, ипак је онако мало глупо и безвредно... :)

    ОдговориИзбриши
  2. Сад ћу да прочитам други дио, али могу да кажем да је први део апсолутно генијалан..!!! Свака част!!! У неким стварима се слажем са тобом. Опет, неке друге ствари нисам искусио па не могу да коментаришем.. Још једном, алал вера!!!

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала Владимире, свакако се радујем што си (коначно) прочитао ово... Мислим, брате, писао сам га пре 15 дана :)
    Не знам шта тачно ниси искусио одавде (јер ти имаш широко животно искуство, мало шире него ја, а ја сам опет доживео ствари на које ти ниси ни помишљао), стога не могу да коментаришем тај део коментара :) Свакако хвала за похвале, и слободно проследи мало ову адресу неким твојим другари(ца)ма. Бар кад су сетне да их реч пресретне! :)

    ОдговориИзбриши
  4. Ovo mi je omiljeni post! Pa da, to je ono što inspiriše, ono što je tu blizu, na dohvat ruke, moglo bi biti, ali nije naše. Tada padaju najlepši redovi!

    ОдговориИзбриши
  5. Увау, још неко чита ово... =)
    Драго ми је да ти се свиђа... Е, некако то што је на дохват руке стално измиче. Али срећа је лепа само док се чека, тако да више нема везе... ¦D

    ОдговориИзбриши
  6. Čitam, navukla sam se, počela sam od početka, shvatila sam da je ta taktika bolja, nego ona unatraške, ovako pratim kako je tvoj blog sazrevao, i baš mi prija tvoj blog, i ova rubrika cela platonijum mi je ubedljivo najdraža! Zašto, osim što je prelepa, iskrena, neodoljiva, ja je i apsolutno razumem, zašto?, pa zato što sam osećala isto, a sad, sad lažem sebe da više ne osećam!

    ОдговориИзбриши
  7. Задужила си ме, мораћу и ја да кренем да листам твој блог од самог почетка (нисам видео где је почетак) :)
    У вези са текстовима, у поверењу: слична је ситуација са мном... Није ме прошло баш све, али се трудим да не изгледа тако.

    ОдговориИзбриши
  8. Pa da, ni mene nikako ne prolazi, lažem ja sebe da mi više nije stalo, ponekad i poverujem u to, i onda priupitam sebe A šta ako se sad pojavi na vratima, sa osmehom na licu? Otvorila bih ih širom!

    ОдговориИзбриши
  9. Није, мада је можда изгледало тако због оног са паркетом... Из одељења поред је била =)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive