11. септембар 2008.

Десет дана туге... за дневником :(

Ево, прође десет дана како овде ништа нисам написао... Не знам због чега... У ствари знам због чега... Ту може доћи листа ствари (сад ћу да набрајам):

  • нисам имао времена, имао сам превише других обавеза

  • није ми се ништа значајно дешавало

  • и оно што се десило, требало је да се "слегне" да би било објављено

  • започео сам и школски дневник и због тога сам, морам признати, запоставио овај...

У сваком случају, то није било баш добро за овај дневник... Међутим, рекло би се да сам мало сазрео у дневниковању па сам решио да уписујем само неке значајније ствари, упркос томе што се свакога дана дешава нешто интересантно... Рецимо само да нисам писао ни о чему небитном, као што је, нпр. прослава мог рођендана у четвртак или у суботу или шта ти ја знам... У сваком случају, сада могу навести неке стварчице које су небитно измениле мој живот од првог до једанаестог септембра лета Господњег 2008.
За почетак, прође и тај осамнаести, лепо смо га прославили, у здрављу и весељу, хвала Богу, и ми овде (у Крагујевцу) и ми тамо (у Параћину). Могу се похвалити да сам у Параћину свирао озбиљно и то добар део времена, чак више и од појединих група које свирају по весељима... Па ипак, било је лепо и најважније је да ми није понестајало инспирације, па је било и народне, и џеза, и класике, и староградске на крају, и трубача итд. Овде, пак, сви су се лепо испричали, имали смо симпатичну торту и још симпатичније мале пљескавице јер је она што их пржила мислила да су наручене за малу децу :)
После тога (тј. у петак) била је Кристинина свечана прослава 18. и њеном оцу јубиларног 50. (нек му је са срећом!). Тамо свирао један на ПА800 и једној соло Корговој клавијатури, певала нека што мало више зурлева (како би то популарно рекао мој отац) и један пристојни певач, који, додуше, није испунио Два добра друга коју смо му тражили, али чему кад је кум отишао пре времена у непознатом правцу... Могу се похвалити да сам нахранио душу свадбарским угођајем (иначе, увек једва чекам кад ће нека свадба, испраћај итд.)... Били су и они трубачи што траже више него што свирају, и хвала Богу да су отишли... :)
У међувремену почео сам да слушам џез, углавном клавирски, али у недостатку протока у последње време сам запоставио то... Нажалост, јер ми се много свиђа.
Књиге сам, већином, набавио... О осталом не бих имао шта много причати... Имамо нову професорицу српског, заволео сам филозофију, и даље волим иста пића, исто друштво, исте жене... ;) И тако... Безвезе...
Ето, толико о протеклој недељи... А да, нисам се политички изјаснио... Пошто се Тома одвојио од Радикала, Маре и ја смо решили да га здушно подржимо јер је Шешељ почео много да кења... А што се тиче његове изјаве за Блиц, то је његов проблем (као што знамо, Блиц је жута штампа, али више ни не обраћам толико пажњу на медије, тако да...)
Толико.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive