29. август 2008.

Ја, лузер?

Стварно ми није јасно како је једно овако интелигентно, духовито, креативно, емотивно и психоактивно створење могло постати у оваквим условима животног развоја... Није да ми иде у главу... Кеве ми...
И што баш ја да се родим на дан када је чувени Адолф Хитлер (по злу чувен) напао Пољску 1939. и започео Други светски рат... Интересантна ствар је да се на исти тај дан полази у школу сваке године... Стварно интересантно... Кеве ми...
И ето, тај дан се ближи и у овој години... Није што се полази у школу... Није ни што ми је рођендан... Него постајем многолетан... Е, сине, то ти је већ зајебано... Зашто? Па, некако није да седим на две столице, али бар сад схватам ону чувену изреку... Треба прославити... А ја седим на дупле две столице... Кеве ми...
Ево сад баш је завршена расправа (у којој наравно нико није задовољан и нико не побеђује, као и у сваком рату) о факин осамнаестом који треба да се слави на два места за три групе људи... Треба да зовем другаре из Параћина, треба да зовем другаре из Крагујевца, моји зову фамилију и комшилук... И све то треба да се организује перфектно... Али моји, као ни ја, немају ама баш никакве организаторске способности... Тако то делује... Кеве ми...
Нисам осмислио како бисмо се могли наћи сви да бар нешто као обележимо... Најрадије бих да следећу недељу преспавам и када се пробудим да све већ прође... Размишљао сам и да побегнем од куће, али то би било сурово... И неефектно... Кеве ми...
Вечерас сам добио једну непристојну понуду... Није да сам задовољан, али то је била политичка грешка... А политика је вештина могућег... Морао сам да је прихватим не толико због користи колико због тренутног стања... Понуда подржава опште зло, али надам се да ће помоћи мом другу који је у цајкноту без тога... Нећу моћи мирно да спавам до краја следеће године... Прогањаће ме то... Али живећу са тим... Најпосле, зар нисам ја корисник попут Денија Крејна? Ваљда неће то лоше утицати на свет... А ни на мене... Нико неће знати... На крају, ионако ће све то пропасти пре или касније... Мислим, не због мене, него због ситуације... Кеве ми...
И на крају... Зар сам ја губитник? Ја ћу из свега тога махом имати користи... Користољубље је велико срање... Али тако је то кад само једеш говна и тражиш још... Што рече Бора Ђорђевић, Србин је луд... Једном га убијеш, он 'оће опет... Кеве ми...

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive