24. јун 2008.

Да те видим голу...

Ушао сам у њену кућу не шуњајући се, мада је изазвана атмосфера говорила супротно... Моји кораци се нису чули... Била је у својој соби, широм отворених врата, баш у том тренутку бирајући са кревета нешто што ће обући за после... На себи је имала, колико сам тада уочио, само фармерице и чарапе... Горе није носила ништа.
Из собе се чула полугласна музика, тако да ме није чула. Није ни приметила кад сам стигао. На трен сам застао мало даље испред врата, тако да она мене није могла видети, и посматрао је. Савила се над кревет да склопи одећу. Имала је дивне груди... Није ми много требало. Пресабрао сам се... и пришао вратима.
"Куц, куц!" Реаговала је оштро и брзо, покривши груди првом крпицом коју је дохватила... "Хеј! Што ниси звонио?! Како можеш тако само да уђеш у кућу?!" и ту је кренуло моје правдање како нисам знао да је гола и да су врата била отворена и да смо се, уосталом, тако и договорили још првог пута - били смо толико добри да је она упадала код мене и ја код ње поприлично непристојно, без куцања итд. Било је довољно најавити се да ћеш тог дана доћи и ништа више...
Док сам ја све ово испричао, она се елегантно окренула и обукла мајчицу на голе груди... Брадавице су јој се јасно назирале - напалио је овај мој упад...
Пришао сам и пољубио је... У образ, другарски. Понудила је кафу и сок... "Ја бих нешто жешће ако имаш... И влажно...", бивао сам двосмислен. "Може виски с ледом?", сасекла ме је... "Може, наравно", прихватио сам ово као сасвим нормалну појаву, тек нисам смео одмах да прелазим на ствар... Виски никад нисам пио сув, увек са ледом...
Седели смо после на каучу... Објашњавао сам јој неке једначине... Додиривао сам је благо и симптоматично, на шта би се затресла и затрептала дугим црним трепавицама... Нисмо много радили. Заправо, ја нисам много радио, она је мало више користила мозак... Залудно, ја сам и тада размишљао о нечему жестоком и влажном... :)
Дошао јој је ћале. "Добар дан, децо, учите, а?"... "Добар дан, господине Обрадовићу! Ево, баш сам јој објашњавао неке једначине сад..." - "Ако, ако, тако треба... Могао би после да је изведеш мало, по цео дан само ради". Обрадовић је био добричина и јако сам га поштовао и ценио као човека и као оца... А био је отац девојке коју бих... Па, гледао, рецимо... :)
Цео дан сам био код њих. Касније јој је дошла и кева. Вечерали смо заједно. А после до града... Била је лудница... О томе неки други пут...

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive