23. јун 2008.

Нова фризура, бато...

Е брате, ошишао сам се... Ето, има више од 5 месеци откако сам се последњи пут пре овога ошишао и косурина ми је била до чланака кад ноге пребацим преко главе... А онда су два месеца (и више) ишли притисци на мене: ошишај се, ружна ти је фризура, кол`ка ти коса, ово, оно... Ма размишљам нешто у последње време - што се не бих и ја ошишао... Сад кад сам постао фан НЈЈ, не могу да носим качкет на дужу косу - брзо се масти, после једног дана опет на прање... Овамо, хопери не носе дугу косу (у принципу). Овамо ми дошло да будем неки опасан баја, као Пинки и Шваба... Овамо ми се ови попели на главу "ошишај се" придикама... И рек`о, у последње време на ову врућину, па право ти кажем, и смета ова коса...
Седимо јуче, гледамо неки филм, каже ми мајка: "`Оћеш да те ошишам? Имам ону машиницу што сам шишала оца..." Рекох: "Стварно? Па хајде... А ћеш да ми обријеш вугла до краја или како? Мислим, у`ватиш ту машиницу и врке-врке преко целе главе и готово..." - "Е ако ћеш да бријеш главу, иди код фризера, ја планирам лепо да те ошишам..." - "ОК, нема везе... Имаш рок до 9 (сад је 7 поподне)"
И тако, ја сео у купатилу (једино тамо нема тепиха, па се лакше скидају длаке са плочица). Зажмурео сам и жмурео неких пола сата док су маказице ишле лево-десно по мојој глави... Кад сам отворио очи - на поду банч ов длаке - кол`ко оћеш сине, има и за продају... Реко јебем ли ти, с опроштењем, ову моју косу кад се није видела док није пала на под... Ал ете ти... Питао сам и како је испао отац кад га ошишала први пут... Каже: "Мало сам претерала. К`о Миро и Чупо кад се шишају"... Онда сам се пресекао. Миро и Чупо кад се шишају (иначе то су моји стричеви из Бара, Црна Гора) скидају скоро сву косу (због врућине), те остаје један милиметар свуда. Онда сам се сетио да сам то и ја хтео али... Не због грешке...
Е сад, машиница је, као и увек, правила мало проблема... Тј. није било техничких проблема него се ја унервозим кад ми нешто зуји уз уши. "Шта се цимаш, направићу ти рез на глави?" - "Ово је најтежи део посла сваком фризеру кад МЕНЕ шиша"... Знаш оне фобије још од бомбардовања... Све што зуји и треска мени прави проблем... Одма` ми се лучи онај хормон из надбубрежне жлезде, знаш оно, учио си из биологије... И хаос... Лудница...
И после свега реко` ајд` и бркове да обријем кад моја мајка и ту реагује: "Не можеш сад, после ће бити оштри и стално ћеш морати да их скидаш..." Реко` овако су тупи па млитави, млохави с опроштењем, па не ваља, ниједна цура неће ме пољуби... Онда сам почео да се изговарам како сви скидају фацијалну косу осим мене... Ма не и не, и не да... Реко` то ћу ја сутра, кад ти одеш на пос`о... Каже: не тражи ђавола... Значи ако скинем брке најеб`о сам...

2 коментара:

  1. Вероватно јесам, то је било пре две године и више... Не сећам се xD

    Иначе сад већ дуже време пуштам фацијалну косу да расте ¦D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive