22. јун 2008.

Види види...

Нисам писао овде има сто година... Добро, не баш буквално сто година (тол'ко још нисам ни живео), али бар једно двеста :D... Па ето, ипак сам остао жив...
У међувремену се свашта издешавало, не знам ни одакле да почнем...
Постао сам фан Њујорк Јенкија... Веровали или не, колико је могуће бити фан неке бејзбол екипе у земљи где 70% популације не зна ни шта је бејзбол... Могу вам рећи да сам као њихов фан јако задовољан собом, јер до сада су ме једино Звездине победе чиниле овако срећним... Али пошто овако заклет Звезди у последње време и немам због много чега да се радујем, пребацио сам се мало на стране терене и то на спорт кога има доста по свету, али код нас има један терен на Ади који не знам чему служи пошто мислим да немамо ниједан регистрован званични клуб... Успут, драго ми је што су Јенкији у три утакмице против Сан Дијего Падреса успели да их изгоре к'о лицне, али тренутно играју серију против Синсинатија и двапут заредом губе... Ипак, НЈ заслужују сву моју пажњу...
Оно опамећивање није зезање... Оно што сам писао у неком од претходних постова је жива истина... Сви ме питају "Да л' си ти нормалан, ћеш да учиш преко распуста, ово, оно, бла, бла, трте, мрте, циле, миле итд."... Сви они могу само да прихвате да ми поједу паштету... И ништа више, чак ни парче 'леба уз њу... :)
Ошишао сам се на кратко... Сад сам опет делија (Делија сам цео век, али делија постајем периодично кад се подшишам) и могу да се денем на неке озбиљне и неозбиљне ствари... О томе сутра...
Обећао сам неке приче... ваљда... Сад, тачно и не знам чега се те приче тичу, али сетићу се ваљда, па тамо од прекосутра ако се ништа не буде дешавало. У међувремену, ако се у било ком тренутку сетим, записаћу, за сваки случај...
Ае па тако... До следећег читања... Чисто да се зна - жив сам! :)

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive