26. март 2012.

Кад је матори био млад

Ономад још, сећа се он, било је неко другачије време. Све је било опуштеније. Људи су били пријемчивији срцу, лакше су се склапала познанства и пријатељства, било је ту и којекаквих љубави, све је било слободније. Сад гледа кроз прозорчић у погнута лица људи који пролазе. Ничег више нема. Ни у свету који је стварао за себе више ништа није остало исто. Од некадашњих дугих разговора на све теме преостао је понеки бесмислен коментар о нечему насумичном. Људи су се бавили собом и престајали да обраћају пажњу на друге. Нагон за самоистицањем и егоизам чинили су да људи постају затворенији, надменији и да се боре за некакву превласт.

Уместо добронамерних, злонамерни и подсмешљиви коментари постали су уобичајена пракса. Од некадашњих финих људи остали су записи о једном другачијем времену. Неки од њих су се одржали, многи су полудели. Свет је наставио да се дели и оно чега се он сећа из времена кад је био срећан сад је ту у траговима, сећањима људи као што је он сам, сећањима људи с којима је био срећан и због којих је био срећан.

У борби за испуњење својих циљева већина је почела да гази све не обазирући се на дојучерашње добре односе и пријатељства. Нестало је и манира. Свако уводи неки свој систем и не интересује га ништа што је део традиционалног васпитања, ако то није оно што баш он хоће и може да искористи.

Док се све то дешавало, ни они горе нису спавали. Тако сада они знају све о свима и више им нико не може постати претња. Свет маторог уместо света за бекство постао је свет из кога треба бежати у нешто ново, још неиспробано и непознато. Овде ништа није као што је било.

Тако се и матори променио. Постао је бледа сенка онога што је некад био. Убио га је тај нездрави живот који је водио. То и још штошта...

3 коментара:

  1. Добра прича Томца. Надам се да је само прича. Леп си свет описао ту, и сви би ми да се вратимо у то време, ал' ем што не можемо, ем што нас је овај већ довољно искварио тако да и кад бисмо могли, од оног света бисмо направили исти овакав и ништа не би било другачије. Како год, свака част. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Sve se nekako izgubilo,tragovi proslih vremena sada su samo tragovi,jer tog vremena vise nema.Ne bih se bunila sto je to tako,da sada zivimo u boljem svetu,ali,nazalost,zivimo u nekom losijem.Ostaju nam samo price starijih ljudi,zapisi tog minulog vremena...
    Pratim te ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Митомане, није само прича, то је онај сурови део моје реалности који ме копка с времена на време. Прво се бориш, онда прихватиш и постанеш сам себи одвратан, после кад схватиш да нико више не обраћа пажњу заборавиш на то, али остају трагови.

    Здраво, Ана, лепо је видети неког новог на напуштеном месту :) Свако коме се свет не свиђа труди се да га учини бољим, ако не постане један од "њих". Мада нема ту заправо ни "њих" ни "нас", сви смо у истој каши и мешамо се, летимо с краја на крај и питамо се стално где смо, борећи се да се не удавимо. Оно што је остало записано нас подсећа да се имамо за шта борити.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive